Politikofobija

Da li ste primetili da sve više ljudi na ulici ima nevidljive prijatelje i neprijatelje? Kod mene u kraju sam primetila bar pet novih od početka godine. Nisu opasni po okolinu čini mi se. Idu svojim putem i pričaju svoje priče.

A onda ugledam Tomislava i pomislim: Da li je on kriv što se ovako sumanuto ponaša? Da li je iko kome nije dobro iz nekog razloga kriv za svoje stanje? I ko od osobe u takvom stanju očekuje da racionalno i normalno sagledava situaciju i svoje postupke. Kako da se ljutim na Tomislava? Ne mogu zaista. Nadam se da će čoveku pomoći neko, a da to nije seksolog iz njegove partije, pošto mi se čini da Tomislavov problem nema seksualnu pozadinu. Šta je tačno dijagnoza? Anoreksija, bulimija, sitofobija? Ipak, ostavimo to stručnjacima.

Kada vam nije dobro – ide se kod doktora. Za razne probleme – postoje razni doktori. Specijalisti. Ako vam se ne diže, ili ne postižete orgazam – popričajte sa seksologom. Ako imate aritmije  – sa kardiologom. Ako ste trudni – posetite  ginekologa. Ako se preterano znojite, ne nedostaje vam Kosovo – već posetite endokrinologa. Ako mucate, neće vam pomoći ulazak u EU i Srbija u svetskim finansijskim tokovima – pomoći će vam logoped.

Polako postaje sve očiglednije da se politikom u Srbiji bave ljudi koji imaju neke svoje probleme, koje nisu probali da reše ili misle da je politički život pravo mesto za lečenje. Ali to je iluzija. To što svoju nerealnost zameniš za nečiju (moju npr.) realnost, neće rešiti nijedan tvoj problem. Naprotiv, naši političari gaje svoje psihičke probleme u našim vrtovima. I to više nije za zajebanciju. Polako i neprimetno ulazimo u period kada ćemo početi na njihove gluposti da govorimo: „Ma dobro, pusti, nije čovek normalan.“ Mislim da je to već slučaj sa Velimirom. Šta god Velimir lupi, mi polu sažaljivo, polu sa gađenjem pogledamo/saslušamo i idemo dalje. Čak posle tražimo na Youtube-u snimak kako bismo ga pokazali prijateljima i zajedno umirali od smeha jer je Velimir mnooogo smešan čovek. Mrkonjić? Hahahahaha. Pa on je isto jako smešan čovek.

Smejmo se do propasti svim političarima koji nas vode…Negde.

A srpskoj političkoj sceni preporuka da više puta dnevno slušaju ovo, koncentrišući se na refren:

 http://www.youtube.com/watch?v=VA770wpLX-Q

Aaaaaaapćihaaaaaa

 

 

 

 

 

 

 

Sa prvim znacima proleća ti si se možda zaljubila/bio, a ja sam počela da kijam, plačem, češem se i crvenim u predelu očiju i nosa. Jutros je krenuo i bol u grlu. Sve u svemu I feel like shit.

Istorija moje bolesti je ukratko ovakva: negde oko četvrte-pete godine (po svedočenju roditelja) sam počela grubo da trljam nos i oči + kijavica kao propratni simptom. Ubrzo je usledio i kašalj – bronhitis, a pošto nisam disala punim plućima dali su mi i pumpicu. Preporuka doktora: „Ovo dete mora da živi na moru.“ Right… kako? Čim dođe proleće nema šminkanja očiju, spava se sa otvorenim ustima, izbegavam prirodu kao neki pakao, nervozna sam ko pas, zvučim kao medved, ne osećam mirise, a ljudi me zbog raspalog i zapušenog nosa gledaju kao da se plaše da ću ih zaraziti. Ponekad nekome krenem da objašnjavam kako „ja nisam zarazna, patim od alergije na polen, travu, ambroziju, lipu, bagrem…“

I tako godinama (28-5=23). Probala sam sve i svašta, više se i ne sećam svega. Lekovi (Klaritin na primer) su me jezivo uspavljivali. To prosto nije bilo praktično. Poslednje čega se sećam, što se tiče pomoćnih sredstava, je Todoxin. Onako, ništa spec. Muke su i dalje bile tu. Naravno, kao i za sve u poslednje vreme, preporučuju mi homeopatiju. Možda probam. A onda pomislim, ne bi toliki ljudi na svetu bili u prolećnom paklu da za alergiju postoji adekvatan i opšte uspešan lek. Ja trenutno pijem Aerius. Videćemo šta će biti za par dana, ali trenutno nije mnogo bolje.

 Često pomislim kako će me kad tad ponovo staviti na pumpicu, ali mi je najgore kada kinem 20-30 puta u minuti. Posle toga se osećam kao da su me neki talasi udarali u glavu. A naročito se obradujem sjajnim savetima lekara da osobe sa ovim problemima: ne treba da otvaraju prozore, ne treba da idu u prirodu, što manje treba da provode vreme na svežem vazduhu, paze kada i gde planiraju godišnji odmor i tuširaju se i bacaju sve sa sebe čim uđu u kuću. Wow! Koji gotivan život.