Aaaaaaapćihaaaaaa
Sa prvim znacima proleća ti si se možda zaljubila/bio, a ja sam počela da kijam, plačem, češem se i crvenim u predelu očiju i nosa. Jutros je krenuo i bol u grlu. Sve u svemu I feel like shit.
Istorija moje bolesti je ukratko ovakva: negde oko četvrte-pete godine (po svedočenju roditelja) sam počela grubo da trljam nos i oči + kijavica kao propratni simptom. Ubrzo je usledio i kašalj – bronhitis, a pošto nisam disala punim plućima dali su mi i pumpicu. Preporuka doktora: „Ovo dete mora da živi na moru.“ Right… kako? Čim dođe proleće nema šminkanja očiju, spava se sa otvorenim ustima, izbegavam prirodu kao neki pakao, nervozna sam ko pas, zvučim kao medved, ne osećam mirise, a ljudi me zbog raspalog i zapušenog nosa gledaju kao da se plaše da ću ih zaraziti. Ponekad nekome krenem da objašnjavam kako „ja nisam zarazna, patim od alergije na polen, travu, ambroziju, lipu, bagrem…“
I tako godinama (28-5=23). Probala sam sve i svašta, više se i ne sećam svega. Lekovi (Klaritin na primer) su me jezivo uspavljivali. To prosto nije bilo praktično. Poslednje čega se sećam, što se tiče pomoćnih sredstava, je Todoxin. Onako, ništa spec. Muke su i dalje bile tu. Naravno, kao i za sve u poslednje vreme, preporučuju mi homeopatiju. Možda probam. A onda pomislim, ne bi toliki ljudi na svetu bili u prolećnom paklu da za alergiju postoji adekvatan i opšte uspešan lek. Ja trenutno pijem Aerius. Videćemo šta će biti za par dana, ali trenutno nije mnogo bolje.
Često pomislim kako će me kad tad ponovo staviti na pumpicu, ali mi je najgore kada kinem 20-30 puta u minuti. Posle toga se osećam kao da su me neki talasi udarali u glavu. A naročito se obradujem sjajnim savetima lekara da osobe sa ovim problemima: ne treba da otvaraju prozore, ne treba da idu u prirodu, što manje treba da provode vreme na svežem vazduhu, paze kada i gde planiraju godišnji odmor i tuširaju se i bacaju sve sa sebe čim uđu u kuću. Wow! Koji gotivan život.
milenadjoric 
